Sudbina je glina u tvojim rukama

Secam se kad sam prvi put sam cuo za borbe u kavezu, tada se to jos nije zvalo MMA zvalo se ULTIMATE FIGHT i odrzavalo se na gradskom stadionu u Novom Pazaru (Puljka je bio zvezda veceri) a ja sam ziveo u ulici koja je odmah do gradskog stadiona. I sva deca iz ulice su pokusala da se preskoce preko zida da vide sta se desava.

Ja nisam uspeo da se preskocim bio sam premali i samo sam posmatrao njihove reakcije i odusevljenje.Jos od tada borenje je bilo tajna koju treba otkriti, pecina u koju treba zaviriti, nesto sto je meni delovalo tako misticno da sam konstantno sumnjao u postojanje takvog dogadjaja. Moj rodjeni brat mi je prepricavao sta je video i iako sam klimao glavom nisam mogao da verujem da su se borbe tako odigravale.

Tada su me zanimale druge stvari, konkretno kamenje, stapovi/motke, emisije o divljim zivotinjama (predatorima, biljojedi me nisu posebno interesovali osim kada ih predatori napadaju, otud zebra na ovoj slici), fudbal, Yu Gi Oh slicice i religija.

Nisam ni slutio da ce borenje biti sve o cemu mogu da razmisljam, da ce cela moja paznja da bude usisana u sankcionisani nenaoruzani sukob 2 coveka u kavezu.

Danas kad pogledam nazad sve ima apsolutnog smisla, sve me je naginjalo ka tom putu samo ja to nisam primecivao. Konan Varvarin emitovan tacno u toku dorcuka pre skole. Majka koja me zove da se pridruzim ostalima jer je na TV-u Rocky (ne secam se da me je zvala ni za jedan drugi film).

Sto me prirodno tera na prastaro pitanje “Da li i koliko covek moze da utice na svoju sudbinu?”Jer se ocigledno ne pita puno kad je u pitanju interesovanje.

Na to pitanje naravno da i budala zna da nema tacnog odgovora, najbolje sto sam uspeo da prokljuvim razbijajuci glavu o tome je da proslost gledam kao neizbeznu sudbinu a buducnost kao glinu koja je u mojim rukama!

Takav organizacioni okvir meni radi posao (za sad), mozda pomogne nekome od vas.